Ja se zovem Biljana i Kostina sam supruga.
Zadužena da vodim ovaj blog :).
Zadužena da vodim ovaj blog :).
Ja sam iz Srbije.
Ja nisam znala ništa o breskvama. Sada polako gledam i učim. Zanima me skoro sve :).
Htela bih da našim voćarima u Srbiji podelim neka iskustva jer verujem da bi to našim ljudima moglo biti interesantno.
Pa evo za početak:
Kosta ima zasad od
6600 stabala od kojih su oko 1500 mladice koje još ne daju plod (izvinte ako se
ne koristim pravim stručnim izrazima, ja nisam iz te branše J).
Moj Kosta jako vodi računa o tome šta sadi i smatra da treba
uzgajati nove sorte koje daju breskve koje na tržištu mogu postići dobre cene.
Sve sadnice uzima iz Italije (ima prijatelja koji trguje sa tim i on ga
savetuje šta je najbolje). Da se odmah ogradim, ovo što ću navesti, ne znači da
bi odgovaralo i našem podneblju u Srbiji jer znam toliko da sve to ima veze i
sa brojem sunčanih dana i sa sastavom i PH faktorom zemljišta.
Mi smo u oblasti koja se zove Pella a kako oni kažu Pella je
jedan od najznačajnijih regiona u Evropi za proizvodnju breskvi. I stvarno,
ovde se tek na svakoj 15-toj njivi uzgaja nešto drugo što nisu breskve ili
nektarine! Samo u našem selu (oko 1000 stanovnika) se proizvodi više od 20
miliona tona i to ne računajući breskve za kompot! A samo za kompot, u celoj
Pelli je u 2012. godina proizvedeno 443 miliona tona (po proizvodnji breksve za
kompot su prvi u svetu!).
Oni su to lepo uredili tako što su sedamdesetih godina u
Grčkoj delili zemlju (ako sam to dobro razumela) i odredili za svaki kraj čime
će se baviti (uz pretpostavku da su prvo uradili analize šta je najbolje za
koji kraj). To se meni čini kao odlično, jer sada svi znaju da ovde ima
breskvi, u drugom kraju krompir (planine), pamuk – od nas prema Solunu i sl.
Otkup je skoncentrisan i velika je konkurencija među otkupljivačima, što je odlično
za proizvođače!
Moj Kosta recimo prodaje za „novce odmah“ (pa koji
otkupljivač to može da ispoštuje tamo nosi breksve) i tek oko 10-15% ostavi da
mu legne u decembru i to samo za kupca/otkupljivača sa kojim je najviše radio.
Ali kad smo kod toga, i njihov pravni i bankarski sistem je mnogo bolji, pa on
dobije menicu i sa tom menicom ide u banku i ne mož' da bude da para nema. Ipak,
bilo je i ovde i prevaranata i svega, pa su se ljudi opekli i zato sada uglavnom
keš traže. Zbog slabog roda prošle godine potražnja je bila velika pa je onda i
bilo keša. Ne znam da li bi tako bilo i da je bio veliki rod a potražnja mala.
Da se vratim na priču o sortama. Jednom prilikom sam na netu
naišla na dokument koji se odnosio na subvencije za uzgoj voća u Srbiji. Ono
što mi je tada zapalo za oko je da su na spisku bile samo neke naše domaće
sorte breskvi. Ne znam kakve su, ali su naravno mom Kosti bile nepoznate i
izrazio je sumnju da se one lako prodaju na ino tržištu jer verovatno za njih
vlada i slaba tražnja. (Ali to ne mora da znači).
Još da kažem da Kosta bira sorte i po tome kada „dospevaju“
(izvinte na ovom ekonomskom izrazu) tj. kada se beru. Pa tako prvi u selu (a i
šire) imamo breskve, čak 5-6 dana pre drugih (prošle godine 30-tog maja!). Te
prve breskve naplaćivali smo 1,2 eur po kg (u isto vreme na pijaci u Solunu i u
turističkim centrima su koštale od 2-2,5 eur!), ali zbog male ponude inače
(prvo kiše u januaru i februaru, pa pčele nisu oprašile na vreme i to je
desetkovalo rod, a onda udario grad u maju pa i junu 4-5 puta), ta cena se
zadržala i kasnije, bogami sve do početka jula. Takođe je izbacio (posekao) sve
sorte za kompot (rađaju u avgustu) jer imaju nisku cenu (oko 30 centi po kg) a
i sadi breksve i nektarine koje što kasnije sazrevaju (opet zbog postizanja
veće cene). A između bira sorte između ostalog i po tome kada on ima „rupe“ u
branju. Pa recimo sada hoće da nađe neke sorte koje bi se brale između 22. Juna
-6 jula jer tada kaže nema šta da bere! J
Primetili smo da se u našim rasadnicima nalaze neke sorte za
koje Kosta kaže da su oni odavno prestali proizvoditi kao na primer: Kardinal,
Diksired i Sankrest, ... jer su meke (mada su jako slatke i za jelo jako lepe,
ali su teške za prodaju jer brzo omekane – problem za skladištenje i transport).
Primećujem da se breskvama i nektarinama mogu ozbiljno
baviti samo vrlo vredni ljudi. Breskve zahtevaju puno rada. On inače kaže da
smo mi lenj narod jer pored autoputeva vidi samo kukuruz i pšenicu i kaže da se
time bave samo oni koji neće da rade pa ni da zarade jer su na tome i male
zarade! Takođe ne može da razume da imamo njive bez vode (i struje)! Jer oni
sve nemilice zalivaju i njiva bez vode ne vredi ništa. Njive imaju ili sopstvenu
crpnu stanicu na struju pa se mora ručno puštati voda, najčešće sistemi kap po
kap mada ima i njiva gde se cevima pušta voda da bukvalno poplavi voćnjak ili
sa crevima tj. onim prskalicama. Druga opcija je opštinska voda - na nivou MZ
dogovaraju kada se pušta voda za zalivanje u koju njivu, a inače vodovod po njivama
je isfinansirala opština! Zato plaćaju 17 eur po jutru godišnje a oni za te
novce puštaju vodu koliko god polj. proizvođač traži.
Kosta voli sam da radi koliko god može, pa rezanje počinje
negde od novembra i u zavisnosti od vremenskih uslova (a to je ove zime skoro
svaki dan, dok je prošli januar i februar ceo bila kiša) reže do kraja februara
u najboljem slučaju. Prošle godine kada nije mogao na vreme da završi onda u
pomoć zove i Albance koji su ovde glavna radna snaga (plaćaju ih oko 1 -1,2 eur
po drvetu za rezanje, a za branje dnevnica je 25 eur za 8 sati rada, ako se
bere i posle podne (posle pauze za ručak i dok temperatura malo padne, onda još
10 eur). Neka me niko ne pita za pozivna pisma i sl. jer niko neće time da se
bakće. Albanaca ima dovoljno sa papirima a i kažu da su bolji i od Makedonaca i
Bugara što se tiče vrednoće i posla. Zato ih valjda i plaćaju toliko.
I da ne davim više, evo njegovog spiska sa datumima kada se
bere (ne znači da bi se iste sorte i kod nas brale u isto vreme!):
Mnoge od ovih sorti su nepoznate čak i za poljoprivrednike u
Pelli. Na primer sorte SWEET SCARLET, EARLY RICH i nektarine FIRE TOP, HONEY BLAZE. Sve te
sorte su velike, jako tamno crvene i nisu meke (takve kaže vole kupci iako to
ne znači da su i najslađe). Mogu da stoje više od 10 dana na drvetu ili
skladištu i neće biti meke! Kupcima na veliko tvrde sorte odgovaraju jer nemaju
gubitke kao na mekim sortama koje kupci neće da kupuju čim su previše meke.
Evo još nekoliko parametara:
|
|||||
Najveće, najcrvenije i najtvrđe su 1.
|
|||||
BRESKVE
|
PO VELICINI
|
PO BOJI
|
TVRDOCA
|
Cena sadnice
|
|
RICH MAY
|
3
|
1
|
3
|
4,5 eur
|
|
MAY CREST
|
4
|
3
|
3
|
2,5-3 eur
|
|
SPRING BELLE
|
4
|
4
|
2
|
4,5 eur
|
|
EARLY RICH
|
3
|
2
|
1
|
4,5 eur
|
|
ROYAL GLORY
|
1
|
1
|
1
|
4,5 eur
|
|
ROYAL SUMMER
|
1
|
1
|
1
|
4,5 eur
|
|
SWEET SCARLET
|
1
|
1
|
1
|
4,5 eur
|
|
FAYETTE
|
1
|
5
|
3
|
2,5-3 eur
|
|
ROYAL JIM
|
2
|
1
|
1
|
4,5 eur
|
|
O' HENRY
|
1
|
3
|
1
|
4,5 eur
|
|
NEKTARINE
|
PO VELICINI
|
PO BOJI
|
TVRDOCA
|
Cene sadnica
|
|
BIG BANG*
|
3
|
1
|
1
|
4,5 eur
|
|
BIG TOP*
|
1
|
1
|
1
|
4,5 eur
|
|
FIRE TOP*
|
1
|
1
|
1
|
4,5 eur
|
|
ALIEN TOP*
|
1
|
1
|
1
|
4,5 eur
|
|
RED GOLD*
|
1
|
2
|
3
|
2,5-3 eur
|
|
HONEY BLAZE*
|
1
|
1
|
1
|
4,5 eur
|
|
Što se tiče cena, Kosta ne žali da
dobro plati dobru sadnicu jer kaže da sa nižom cenom rizikuje da sadnice ne
budu dobre i da posle bude veća šteta kad se već čeka dve godine da vidiš šta
si kupio i kakve će breskve biti.
Važna je i nega kao i rezidba pa i od toga zavisi da li će
biti svega 10 kg po drvetu ili 50 ili 70 i kakvu klasu već želite. Kostin cilj
je da ima u proseku 50 kg po drvetu jer su tada najkrupniji plodovi i postižu
najbolju cenu.
Eto toliko do mene laika da približim trendove u proizvodnji
breskve u Grčkoj. J
Ako neko ima pitanja, tu smo da odgovorimo J.
Sledeće teme o kojima ću pisati:
Novi propisi i za Grčke poljoprivrednike (porezi, PDV,
otvaranje firmi, ...)
Kako su Grčki seljaci hteli da obmanu EU
Zaštitne kacige
Agrotica - sajam u Solunu
